hr-HR http://matejuska.blog.hr Pita ženska na TV Milanovića: - Jeste li razočarani što je Bandić pobijedio A on će: - Ne! Nikako! Nisam razočaran! Ali mi nije drago. Majke mi... http://matejuska.blog.hr/2013/06/1631658258/mjestimicno-promjenjivo.html Jutros je napokon bija svanija sunčani dan. Ala veselja. Hop, skočin iz posteje, skuvan kavicu, rastvorin sve prozore, dignen sve roletne, ajmo, pozdrav suncu, život je lijep, srknen kavicu, ostavin sve rastvoreno, nabacin litnje sandale, litnju košulju, litnji osmijehić, litnje sve, odhopsah na posal, nad glavon mi paperjasti bili oblačići janjčići ćići mići, sve leluja, sjajucka, vedrulja, smjehulja, i tako potraja do okolo skoro podne, u podne pauza, puten do doma uočin sive oblačetine, tmastičetine, depresivčine, ježurci po nogama, prsti u litnjin sandalama otpadaju od ozeblina, bijela smrt, ulijećen u ormar, itan sa sebe litnjo sve, nabacujen jesensko sve, rukavi, nogavice, đenperić, bičve, kišobran, borša, jaketica priko ruke, fali mi jesenskih ruku, izađen, na po puta do posla hop! sunce se smjehulja, oblaci ljetnjikavi, razvedrilo livo, razvedrilo desno, tenperatura skočila deset stupnjeva, priznojavan se, posrćen, saplićen se priko kišobrana, jakete, đenperića, toplotni udar, ulićen u firmu, itan sa sebe kišobran, đenperić, jaketu, otvaran prozore, sidnen, ukjučin konpjuter, vanka zaškuri, kiša, oblačetine, ciklonetine, smrzavan se, nabacujen đenperić, zatvaran prozore, završija posal, iden doma, sanjan o dekici, lokalnom zatopljavanju, daljinskom upravljanju, stignen, uletin pod dekicu, vanka grane sunce, bacan dekicu, triba ovo iskoristit, prošetat, cirkulacija, zdrav život, ovo, ono, nabacin litnju kežjual sportcku odjećicu, krenen, sitin se, zaboravila mobitel, vratin se, zgrabin mobitel, izađen... I pokisnen. http://matejuska.blog.hr/2013/06/1631658258/mjestimicno-promjenjivo.html Tue, 04 Jun 2013 22:16:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631658258/mjestimicno-promjenjivo.html http://matejuska.blog.hr/2013/06/1631657747/nije-razocaran.html Pita ženska na TV Milanovića: - Jeste li razočarani što je Bandić pobijedio A on će: - Ne! Nikako! Nisam razočaran! Ali mi nije drago. Majke mi niko me ne more ispizdit ka ovi Milanović. Nije razočaran, al' mu nije ni drago. Prije bi crka nego reka da je razočaran. I šta to uopće znači, nisam razočaran, al' mi nije drago Da ga je pitala jel mu drago šta je Ivo pobjedija u Splitu, vjerojatno bi reka: - Da! Drago mi je! Ali sam razočaran. Onda ga ova pita da jel' ovo godina teških odricanja, a on spremno potvrdi da je. Zato i jesu ovi njegovi kupili mobitele i auta u vridnosti osan miljardi i tristačetrdeset ijada miljuna i dvista tisuća, da bi mogli jedni drugima telefonirat i javjat: - Ovo je godina teških odricanja! Hadezeovci tražili da se isponova prebroju glasovi u Splitu. Nisu mogli virovat. I opet ispa isti rezultat. To sa brojkama je zafrkano. Teško je virovat i da na primjer u Hrvackoj ima 400 ijada nezaposlenih. Ali svaki put kad se ponovo broji, opet ispada ista brojka. Tojest, svaki put malo veća. A oni Bandić u Zagrebu ka Tito. Doživotan je, izgleda. Malo je nepravedno šta su ga neki uspoređivali sa Kerumom. Šta se mene tiče, jedina sličnost između njih dvojice je u tome šta osobno ne poznajen nijednog njihovog glasača iako postoje konkretni dokazi da ti glasači postoje. Šta se tiče Metkovića, moremo samo zakjučit da mandarine opet lipo mirišu... http://matejuska.blog.hr/2013/06/1631657747/nije-razocaran.html Mon, 03 Jun 2013 20:27:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631657747/nije-razocaran.html http://matejuska.blog.hr/2013/06/1631657298/kinezi-kipovi-i-panduri.html Kerum je danas izjavija da njegov sin neće uspit napravit sve šta je on napravija i to je vajda jedina njegova izjava koja je iskreno razveselila građane Splita. Ka šta neko reče na fejzbuku, iz njegovih usta u božje uši. Još da isto izjave recimo Sanader i još neki ugledni članovi hadezeja, a bogami i neki članovi esdepeja, netto razina veselja bi nan narasla brže nego šta nan pada razina bidnoga bedepeja. Moremo se samo molit da juniori ne budu sposobni i poduzetni ka šta su in ćaće bili, pu, pu, pu. U međuvrimenu, ono šta nan je bivši gradonačelnik uspija ostavit u zadnji čas, stoji doli na rivi pod stražom. Turisti prolazu kraj kipa i u čudu gledaju malo kip, malo pandure koji ga čuvaju. Neki Kinezi neki dan pitali vodičku da ko je to. Ona govori, ono, politički korektno, da je to kip oca domovine. Pa dobro, majku mu, čude se Kinezi, ako je otac domovine, zašto ga čuvaju Vodička se ušeprtljala, tog pitanja nema u priručniku za vodiče, jebiga. Pa stala improvizirat, zamuckivat, a onda se sitila. I govori: - Zato šta u našoj zemlji lete u zrak svi kipovi koji su postavljeni onima koji su stvarali domovinu. - Kako mislite, svi - Pa eto, onima šta su branili Hrvatsku u 2. svjetskom ratu su već odavno sve kipove bunbižali. Ovi je isto branija Hrvatsku, i ne gine mu ista sudbina. - Vi ste neki čudan narod - vrtu Kinezi glavom - prvo se borite za domovinu, a onda dižete u zrak sve koji su se borili za domovinu. - Je, to je zato šta smo jako tradicijonalna zemlja, znate. Evo, dok su dizali u zrak spomenike ovima iz 2. svjeckog, niko nije reka da je to nešto loše. I sad judi misle da in je skoro pa građanska dužnost dignit u zrak svakog ko je ikad prston maka za obranu Hrvatske. Neće nama niko branit našu domovinu po našoj domovini! Neka brane Hrvatsku između svoja četri zida! - zanila se vodička. Kinezi se češkaju po glavi. - Da, da, gospodo turisti! Dizanje kipova u zrak je naša najsvetija tradicija, pravo i dužnost! Svako dite koje se oće vinčat u crkvi, mora do prve pričesti prijavit dizanje u zrak bar jednog kipa, i to po mogućnosti nekog narodnog heroja. Dobro, ovi šta ne uspiju dignit u zrak ratne heroje, mogu bunbižat i kojeg umitnika, pisca, slikara ili kipara, ali, jasno vam je i samima da to nema istu težinu... Kinezi se samo gledaju, i, pristojni kakvi već jesu, umuknu i odšljapkaju dalje put Dioklecijanove palače sa svojin suncobrančićima i kišobrančićima i kišnin kabanicama. Priko podruma dođu do Peristila i isprid Luxora sidnu na kušinčiće. Ne znan šta su pili, ali nadan se da je bija čaj. Pošto 2 deca vina u Luxora košta otprilike ka boca najbojeg francuskog šanpanjca. Ne znan šta oni vlasnik Luxora misli, ali brate previše se uživija u povijesnu baštinu, naplaćuje pića ka da su pod zaštiton UNESCA i UNICEFA zajedno. Splićani su počeli skupjat lovu za popit piće na Peristilu ka šta turisti skupjaju cilu godinu za 10 dana godišnjeg u Hrvatskoj. Popiješ piće na Peristilu i proglasiš osobni bankrot. Ona sfinga je toliko incukana cijenama da ima par stoljeća nije repom mrdnila. Ko zna, možda nan naplaćuju one kušiniće, ali ako je tako, tribalo bi da kušiniće moremo ponit doma poslin. Meni se ovo pari ka izvrsna poduzetnička ideja. Sašiješ kušiniće, poslažeš ih naprimjer okolo Grgura Ninskog i prodaješ sladolede po cijeni od recimo 50 kuna za slaju na štapiću, a recimo 75 kuna za kornet. Ko uz sve to ko još oće i dotaknit Grgurov palac, plaća dodatnih 50 kuna. I ko ti more šta reć. Jel oćeš konzumirat nešto kraj kulturne baštine E pa brajko, plati za to. Nisan još bila do Zapadne obale. Tako mi je tribalo par miseci dok san otišla vidit Rivu nakon šta su je sredili. Važna je psikička priprema za podnit sve te nove lipote po gradu. Morat ću napravit đir, i naviknit se, kad tad. Da ne bi išla do Sustipana priko Bena. Danas je kiša prestala padat čak trinajst puta. Ko to more platit. http://matejuska.blog.hr/2013/06/1631657298/kinezi-kipovi-i-panduri.html Sun, 02 Jun 2013 18:53:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631657298/kinezi-kipovi-i-panduri.html http://matejuska.blog.hr/2013/06/1631656639/tessa-k-ne-budi-tako-osjecajna.html Postoje gradovi koje čovik triba vidit. To su van neki obični gradovi. Lipi, zanimljivi, veliki, mali. Postoje gradovi koje triba nacrtat. I oni koje triba opivat. Split je grad kojeg triba - shvatit. Ko to ne shvati, ka da u Splitu nije ni bija. Tessa K. je jučer bila u Splitu i baš tako mi je rekla. "Došla sam u Split i...shvatila." Mene prijateji uvik zafrkavaju da svakog bidnog čovika koji dođe u Split izmaltretiran dok na kraju ne prizna da je Split najlipši grad na svitu. Naravno da mi ne pada na pamet sad tu svima priznat da je to istina. Mislin, drago mi je kad ljudi zaključe ono šta je očito, ali inače nisan uopće uljubljena u Split ka šta se priča. To je samo urbana legenda. Obično s čovikon prođen đir po Rivi, Pjaci, Voćnom, Sustipanu, Marjanu, na kraju ga dovučen na Peristil i kažen: - Onda Na to moje "onda" postoji samo jedan jedini točan odgovor, a Tessa K. je taj odgovor rekla čak i prije nego šta san je uopće išta zapitala. Usrid promocije svoje knjige, rekla je: - Meni je Split... Onda je zastala a oči su joj se napunile suzama. Kad Tessa K. usrid priče zastane i kad iza njenih riči dođu tri točkice, to je judi moji više nego da je neko napisa cilu knjigu o Splitu. Te tri točkice san ja spremila u srce i od danas pa nadalje to su mi najdraže tri točkice u životu. Nije to bija jedini put te večeri da su se Tessi K. oči napunile suzama. Tessa vam je takav jedan stvor. Svako ko je ikad pročita išta šta je ona napisala, zna kakav je to stvor. Njene riči su napisane perom umočenim u njene suze, ali i u njen smij. I, znate, da bilo ko drugi na svitu piše na taj način, čovik bi pomislija a bogati šta je ovome, koju gospu plače. A ona u stvari ne plače. Ona je samo potresena životom, ljepotom. Tako plače samo hodajuća ljubav. Ljubav koja životu prašta što je lomi. Kad Tessa plače, čoviku se duša nekako napne ka jedro na vitru. To su suze stvorenja koje titra na svaku vibraciju, suze koje podsjećaju na emociju, na sliku, na doživljaj, na to da je život strašan i divan. Na Tessinu promociju u Splitu došli su skoro pa svi blogeri iz Splita, a bome nan je doplovija i Brod u boci iz Trogira. Ništa van njemu ne smetaju nevere na moru. Taj kad odluči zaplovit, nema vitra koji ga može spriječit. Promociju je moderira Marijo Glavaš i bilo je smišno gledat Tessu K., svu onako sitnu i krhku nasuprot Marija koji je po sceni izvodija show i svako malo svojim osebujnim načinom moderacije Tessu izbaciva s tračnica. Njoj bi se na licu prvo pojavija zbunjeni, iznenađeni izraz, a onda bi se uvatila smijat, ka i svi mi. Marijo je promociju započeja plešući po sceni sa bukarom vina, a onda je vino naliva u plastične čaše i dilija publici. Tessa nam je malo pričala o svojim trčanjima, o susretima sa 10 veprova, o noćima i jutrima koja njoj započinju po mraku, o mostovima, kolinima i blogovima. Kako je to lipo kad shvatiš da je neki bloger "uživo" jednako onako poseban i divan ka i na blogu, kako se uživo ne razlikuje od svog virtualnog lika, dapače, kako je uživo u stvari još i snažniji, blistaviji lik nego u virtuali. Tessa K. vam je jednostavno takva, volite je onog časa kad je ugledate. To je bila večer grljenja, i za to je Tessa K. kriva. Grlili smo se svi pri prvom susretu, grlili smo se na rastanku, grlili smo se cilu božju večer. Sićan se kako san pomislila da smo mi blogeri ka neka vrsta šašave, hiper-emotivne sekte. Majke mi, ovi ću post objavit pod rubrikon "Paranormalno", jer uopće nije normalno koliko je meni blog dobrih, posebnih judi donija u život. Posli promocije smo vodili Tessu malo kroz grad i Gustirna je rekla: - Obično po gradu luta jedan vodič i dvadeset turista, a večeras dvadeset vodiča voda jednog turistu. Onda smo našli kafić di je bilo dovoljno mista za sve nas, pa smo sili, pili i pričali i smijali se. Bilo je nas desetak žena i jedan jedini muški, moj prijatej Edi M. Edi M. je začinija cilu večer kad je na kraju, opraštajući se, Tessi K. poznatom splitskom suptilnošću reka: - E, ajde bog. I ne budi tako osjećajna, čoviče. Mislin, kakvi su ti tvoji mostovi šta ih gradiš, biće svi...LELUJAJU http://matejuska.blog.hr/2013/06/1631656639/tessa-k-ne-budi-tako-osjecajna.html Sat, 01 Jun 2013 10:16:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631656639/tessa-k-ne-budi-tako-osjecajna.html http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631655175/malo-arhive-iz-2011-zasto-se-nikad-necu-ponovo-udat.html Zbog gaća. Ima onih trenerki šta ih sve mi ženske kupujemo "za po kući" i za "do dućana", znači oni odvratni odjevni predmeti, ne pretjerano skupi, a taaako praktični, kreirani posebno za one koje se previše udebjaju, ili za one šta previše smršave, ili one šta se rastavu i one šta ih više nije briga. E, takvih treneraka ja iman kolko oš, zato šta biće spadan u sve ove navedene kategorije. Dobro, u kategoriju ovih šta previše smršave još nikad nisan uspila upast. Ma niti u kategoriju onih šta premalo smršave, a kamoli previše. Zajeb kod tih gaća je taj šta ih kupiš za "do dućana" a ostaneš u njima cili život. I sad, te trenerke obično imaju gaće na laštik, ili neki konop, štajaznan. Pri oblačenju i svlačenju istih, ja nisan dovoljno koncentrirana. Mislin, ja nikad na ništa u životu nisan dovoljno koncentrirana, osim na pokušaje da se, bogamu, malo koncentriran. I onda ja to naprimjer, te gaće, jel', itnen sa sebe. Ili na sebe. Oni špag šta bi ih triba držat, đava ga odnija, nekako se uvuče unutra, tojest jedan kraj toga špaga jednostavno nestane. A i pametniji od mene ne mogu zavezat špag ako nemaju oba kraja toga špaga. Pokušan ja, doduše, utirat prste u one rupe na pasu od gaća ne bi li nekako dovatila špag, ali nema šanse. I onda su mi te gaće upropaštene, a žaj mi ih bacit, jer su takoreć nove, a sve su mi nove, zato šta svaki put kad mi na gaćama pobigne špag, ja kupin nove. Sićan se da mi je bivši muž zna često govorit da kad mu na košuji ispadne botun tribalo bi taj botun sašit, a ne bacit košuju ka šta san ja imala običaj bezbrižno učinit. A i je majketi bija grintav, dobro san ga se riješila. Nego, da se vratin na gaće. Za ne bacit one skoro nove gaće šta su ostale bez špaga, ja ih nastavin nosit, i činin fintu ka da se ništa nije desilo. Onda mi, narafski, te gaće stalno klizu priko stomaka i guzice i padaju. E, cili ovi psikološki uvod je bija samo zato da objasnin kako je došlo do odluke da se neću više nikad udat, puj, puj, puj. Surfan ja tako danas po konpjutoru, kadli mi dođe daprostite ić u zahod. Dignen se sa stolice, krenen priko kužine, a gaće - padnu do kolina skoro. Šta ću, zaboravin. Iman ja i važnijih stvari na koje moran mislit u životu od toga oće li mi past gaće. Ne mogu se sad tačno sitit kojih stvari, ali sigurna san da ih iman. Daklem, kad gaće skliznu, ja lipo stanen, nategnen ih prema gori, i produžin put zahoda. I onda putom do zahoda, nasrid hodnika, opet stanen, jer mi je nešto palo na pamet. Zamisli ti moj čoviče da ja sad iman neko muško u kući. Kako bi na njega naprimjer djelova prizor sredovječne mene kako natižen one gaće priko droba, a još nekad znan malo i napuvat drob da mi gaće izdržu bar od kužine do hodnika. Taj bi bidan, zgrožen, momentalno tražija rastavu braka, a poslin garant još i zabranu prilaženja. Možebitno bi smatra da nije sexy da ozbijna žena tako potiže gaće po sebi nasrid kuće. Znan, na prvi pogled tako i izgleda, da nisan sexy. Ali ja se u stvari baš u tomen momentu osjećan skroz seksualno senzualno senzibilno senzitivno seksipilno sindikalno i selektivno, jer guštan u osjećaju da mi gaće padaju ka naprimjer šta stoposto padaju onin bidnin mršavin ženama šta se u životu nisu pošteno najile samo da bi in gaće padale, a ja, pametnica, ne odričen se mumanja, a ipak postižen isti efekat. A i lipše je, realno govoreći, vidit da gaće imaju priko čega padat, šta me briga. U biti, more se slobodno reć da moje gaće ne padaju, nego posrću, priko prepreka, dok onin mršavin samo padaju. A još je moja pokojna čukunbaba govorila jebeš ti ćerce gaće koje padnu bez da naletu na brig. I onda pomislin kako je to u stvari lipo, ne imat muža. Moš brate potizat gaće prema gori kad god i kako god te voja. Ko bi mi sad u ovin godinama trpija nekoga šta bi mi prigovara zbog špaga na gaćaman. Zna se kakvi su muški, namisto da vidi dobru stranu toga šta san ja žena kojoj gaće isprid njega same padaju, taj bi mi stoposto krenija držat predavanja i krojačke kursove, ka i oni bivši nesritnjak. Ma kvragu i muški, ko bi in ugodija, taj se nije rodija. http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631655175/malo-arhive-iz-2011-zasto-se-nikad-necu-ponovo-udat.html Tue, 28 May 2013 22:48:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631655175/malo-arhive-iz-2011-zasto-se-nikad-necu-ponovo-udat.html http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631651223/lipo-moje.html http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631651223/lipo-moje.html Sun, 19 May 2013 19:37:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631651223/lipo-moje.html http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631650989/makrobijotika.html Jučer san napravila makrobiotski kolač bez cukra, bez jaja i bez brašna i bila san jako ponosna. Doša brat, zagriza, složija zgađenu facu i govori: - Šta ti je ovo, majketi irudove - Ovaj... kolač. - Kolač Kakvi kolač - Okruglice od jabuka. - Pa bente ludu, jabuke su ionako okrugle, šta si ih još ti tribala zaokruživat http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631650989/makrobijotika.html Sun, 19 May 2013 11:01:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631650989/makrobijotika.html http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631650672/izborna-sutnja.html Smilja je prala suđe i nije njanci trznila. - Smiljo, bogati, jesi li ogluvila Lipo san te pita, šta će bit za obid- zadernja joj se muž. - Ne mogu ti reć. - Ne možeš mi reć A zašto - Zato šta je danas izborna šutnja! I pusti me da mučin! - Pa jebente ludu, pita san te za obid, a ne za izborne kandidate! - Pita si me da šta će bit. A to je izborno pitanje. - O gospe moja manite žene! Pa ovdi se radi o ručku, a ne o politiki! - Šta će bit za ručak, to je stvar mog izbora, a danas je izborna šutnja. Jel' ti moran crtat - O svetimoj Duje popizdit ću stebon! Aj dobro, ti muči, a jel mogu ja barenko bacit oko u teču da vidin šta se kuva - Šta se kuva, to je isto izborno pitanje. Odjebi. - Dobro jel ti oš da ja oden kod matere na ručak danas, a - Hahahahaha, zadnji put kad si doša od nje reka si da bi rađe crka od gladi nego opet ija ono šta ona skuva. Em je stara, em je gluva, em ne vidi. Skoro si završija na hitnu od njene spize. - A je, u pravu si. Doduše, nije znala skuvat ni kad je bila u punon zdravju i mladosti. Daj, nemoj me mučit, aj reci šta se kuva - Ni mrtva. Izborna šutnja je ozbijna stvar. - Dašta je nego ozbijna, kad mučiš samo jedan dan u godini. A može li vako, ja ću postavit pitanje a ti samo reci da ili ne. Time neš prikršit izbornu šutnju. A - Dosadan li si. Aj, aj, pitaj. - Daklem, kuva li se isto šta nan se u kući kuvalo naprimjer zadnjih par godina - Bogati, zadnjih godina Zadnjih dvadeset, oli petnajst, oli pet Preciziraj pitanje! - Dobro, zadnje recimo...četri godine - DA. - Aj bog. - Di ćeš! - Iden ručat u matere!!! http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631650672/izborna-sutnja.html Sat, 18 May 2013 11:15:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631650672/izborna-sutnja.html http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631650025/patike-mi-sviraju.html Iman patike šta sviraju. Znan da sad mislite da san skroz makla, ali majke mi, iman patike šta sviraju. Kupila san ih prije otprilike godinu dana. Na blagajni su mi one tete skinile sa njih kodove i ja san platila, izašla iz dućana i sve lipo i normalno. Par dana posli, ja u mojin novim patikama ušla u jedan dućan s robon, malo prošetala, nisan našla ništa zanimljivo i da ću izać, kad na vratima počne nešto svirat. To je ono šta svira kad neko nešto pokuša iznit iz dućana a nije platija. Zastanen ja sva zbunjena na vratima, okrenen se, a cili dućan bulji u mene. Buljin i ja u njih, i pokušavan izgledat ka čovik koji je pošten i koji nikad u životu nije prikršija zakon, ono ka naši kontraverzni poduzetnici prid Uskokom. U to dođu dvi radnice do mene. - Gospođo, jeste li uzeli nešto a da niste platili - Nisan - odvratin ja a obrazi mi se užarili od srama. - Jeste li sigurni Aj vratite se pa ponovo probajte proć kroz vrata. Šta ću, pristanen jer oću dokazat nevinost i vratin se pa krenen ponovo. Čim san se približila, one sirene opet počnu zavijat čoviče ka da Sanader prolazi kroz vrata. Sad su svi još intezivnije i značajnije buljili u mene. Počela san se priznojavat. Ko zna, možda san nesvjesno nešto ukrala Ka ono kad neko mjesečari pa ne zna šta radi One radnice se namrštile i gledaju me, pa dođu skroz blizu mene. Šta će sad - Slušajte - raširin ja ruke - pa vidite da ništa ne nosin, evo, prigledajte mi boršu. Jedna od njih dvi uzme moju boršu, poviri unutra. Sad mi je bilo još neugodnije. U borši situacija ka u hrvackom saboru - gomila svega a ničemu ne služi. Ključevi od stana, od poštanskog sandučića, nekoliko ključeva za koje ne znan od čega su ali ih čuvan za slučaj da se sitin, papirnate maramice, osvježavajuće maramice koje nikad ne koristin ali mi se pari skroz damski imat ih u borši, prospekti od nekoliko nagradnih igara koje nikad ne igran, papirići od lota, binga, i one lutrije šta se zagrebe, koje čuvan za slučaj da hrvacka lutrija jednog dana otkrije da su moji listići ipak bili dobitni, nekoliko olovaka, penkala, tri kreme za ruke, papirići sa zapisanin telefonskin brojevima judi za koje neman pojma ko su ni šta su ni zašto san in zapisala broj ali ih čuvan za slučaj da mi zatribaju, jer čovik nikad ne zna kad će se pojavit potriba da nazove nekog koga niti zna niti ima blage veze čime se bavi, jedna šminka ijako se našminkan jeanput godišnje kad nastupan na nekin književnin večerima di oću pokazat kako ne samo da znan pisat pizdarije nego san uz to još i šesna, jedna prazna i jedna polupuna kutija duvana, tri upaljača koje san ukrala nesvjesno ali ne u tom dućanu kvragu nego od judi koji mi viruju, i da ne nabrajan više. Čak i da jesan šta ukrala, nema šanse da bi to iko u toj borši naša. Žena mi vrati boršu. Stisla san je uz prsi ka dite plišanog medvidića. Onda san skinila jaketu. - Eto vidite - rečen ja - u borši nema ništa, ni ispod jakete, a nigdi drugo ne bi mogla sakrit da san van nešto ukrala. - Hm, ali mogli ste na primjer ukrasti jedan grudnjak ili gaćice i navući ih na sebe. Mislim, ne sviraju naši senzori bez veze - odgovori ova iskusno. Na to san se počela smijat. A lude žene majke ti irudove. Ne mogu zamislit da bi neko iša ukrast mudante ili ređipet tako da ih navuče na sebe. Mislin, dobro, jesan ja u nekin godinama, ali tu ne pomaže ni da navučen na sebe tri ređipeta odjedanput. Nemoš zajebat gravitaciju. Malo san se i uvridila. - Ček, jel vi oćete da van se ja sad ovdi skinen do gola Na to je muška publika oduševjeno počela klimat glavama. A bogati jesu maniti, da se skinen doživili bi veću traumu nego ono kad se Nevenka sa novon frizuron slikala za predizborni plakat. One dvi su na to popustile i rekle mi da mogu ić ća. Skupila san svoju jaketu i odšetala iz dućana dostojanstveno koliko se može dostojanstveno izać dok za tobon zavijaju sirene alarma. Pošto tad nisan znala zašto zavijaju, tojest na ŠTA zavijaju, par dana posli u drugom dućanu ista priča. Ja da ću kroz vrata, a ono alarm podivlja. To je bija dućan od prehranbenih namirnica. Za divno čudo, tete blagajnice su ovaj put bile puno prijateljskije nastrojene i nisu mi tile prigledavat boršu niti me skidat do gola. Videći me onako jadnu zbunjenu rekle su mi da možda na sebi iman neki novokupljeni komad robe na kojem je osta kod ili šifra ili neman pojma kako se to zove. Rekla san in da je sva roba na meni stara ka i kod svakog normalnog prosječnog Hrvata koji se ne bavi politikon niti je u rodu sa Kerumom. Onda su pogledale u moje patike. - A patike Asti! Pa narafski, patike! Jedino su one na meni bile nove! Malo je falilo da skočin na tete i izljubin ih od sriće šta su mi otkrile šta na meni svira. - Pa šta ću sad s tin patikama - prigledala san ih iznutra i izvanka ali nigdi nisan našla ništa šta bi sličilo na kod. - Gospođo, najbolje van je da ih operete u mašini za robu. Tako će se izbrisat kod. Virujte, to upali. Zafalila san in se i krenila kroz vrata dok me alarm ispraća zavijajući histerično ka da san iznila po dućana. Virujte mi da san se toliko navikla na taj alarm da mi je neobično kad izađen iz nekog dućana a da me niko ne zaustavi. Je da je malo neugodno kad alarm cijuče, ali dok je to sa patikama trajalo upoznala san se i sprijateljila sa toliko dobrih teta blagajnica, naćakulala se sa njima, pretresla koji put i političku i gospodarsku situaciju u zemlji i svašta nešto. Alarmi povezuju ljude, a ne nokija. Putem do doma san lipo isplanirala - sad ću ubacit patike u mašinu i riješit stvar. Ali vraga, dok san stigla doma već san zaboravila cilu priču. A ko bi se i sitija bogati oprat patike u mašini. Ne sitin se ja nekad oprat ni robu, a kamoli ću se sitit prat patike. Uostalom, sve stvari koje stavin u mašinu u paru iz nje izađu rasparene. Svaka domaćica zna da bičve koje u mašinu uđu zajedno iz nje izađu samo po jedna od svakog para. Baš san mislila onome Mišaku poslat mejl i zamolit ga da u svojoj emisiji "Na rubu znanosti" malo obradi tu pojavu. Di nestaju bičve iz mašine To niko nikad nije uspija objasnit. E sad, lako je za bičve, na pazaru kupiš pet pari za dvadeset kuna, ali brate da mi u mašini nestane jedna patika a platila san ih dvistapedeset kuna, pa nisan ja saborski zastupnik da mogu kupovat patike kako mi prne. Kad san vidila da od pranja patika u mašini nema ništa, odlučila san problem riješit tako da te patike obučen samo kad iden šetat, a nikako kad iden u spizu ili u šoping. Ali vraga, i tu odluku zaboravin čim je donesen. Tako ja i inače zaboravjan sve šta odlučin. To je zato šta san previše odlučna i svako malo nešto odlučujen. Nije prošlo dugo, ja opet u patikama u dućan. Ovaj put je alarm počeja svirat dok san ULAZILA u dućan. Ne samo da svako malo zaboravin da mi patike sviraju pa u njima odan po dućanima, nego se svaki put kad počnu svirat ja iskreno iznenadin. Dvadeseti put isto ka i prvi put. Ovi put san se dodatno iznenadila zato šta je alarm proradija na ulasku a ne na izlasku iz dućana. Kad bi svi alarmi tako preventivno zavijali i detektirali potencijalne lopove majke mi ako bi iko od političara smija igdi uć. Svi u dućanu zastali i gledaju u mene, a ja stojin na vratima i blentavo se smješkan. Više mi nije bilo neugodno, tim više šta su se tete na blagajni sitile da san ja ona šta joj patike sviraju i odma su mi rekle da nema problema, neka samo uđen i obavin šta iman. Kupila san spizu i prije nego šta san krenila prema izlazu, rekla san teti: - Sad ću ja svirat. - Ma nema problema gospođo, samo vi ajte. Znamo da je to do patika. Tako san opet dostojanstveno izašla dok je alarm zavija za menon i palo mi je na pamet da bi mogla, sad kad tete znaju da nisan lopovica, to iskoristit pa počet krast. Alarm ijonako na mene zavija svaki put, pa me niko ne bi pregledava. Mogla bi recimo dva puta misečno uć u dućan i bit poštena, a dva puta nešto strpat u boršu. Nadan se da mi tete ne čitaju blog. http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631650025/patike-mi-sviraju.html Fri, 17 May 2013 08:24:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631650025/patike-mi-sviraju.html http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631649488/ajde-ajde.html Oni moj sin i ona njegova cura su najsmišniji par na svitu. Držu se skupa ka da su sijamski blizanci. Ka i svi zajubjeni parovi, guguću po cile dane, zivkaju se na mobitel i šalju poruke. I sve je to lipo, dok ne dođe do situacije do koje je došlo na primjer danas. Moj sin nije neki mačo men jerbo nisan ga tako ni odgajala falabogu, ali ima neke svoje, kako bi rekla, limite. Muške limite. Jedan od tih limita je kapacitet za slanje smsova. On, ka i većina muških, jednostavno nije od velikog dopisivanja, a njegova cura, ka i svaka normalna žena, poslin lakiranja noktiju i šopinga najviše voli svome dragom pisat poruke. Već san joj sto puta objasnila mušku prirodu i rekla joj da su muški drugačiji od nas žena po pitanju slanja poruka ali ne bi bog. Tako se danas eto dogodilo da je on, po njenom mišljenju, opet zakaza u sms komunikaciji. Vako je išlo: Ona: Ej, di si On: Evo iden doma sa faksa. Ona: Aha, dobro, ja iden na pizzu sa prijatejicama, doć ću ti večeras. On: OK, ja ću poslin faksa u menzu. Ona: Dobro jubavi, javin ti se kad ću doć. On: OK. (plus nacrta srce). Šta se njega tiče, ova je prepiska bila gotova i on naivno ugasija zvuk na mobitelu i spremija ga u džep. Ajme, koja tipično muška kriva procjena. Naime, ona je posli njegovog "OK" poslala još jednu poruku: "I love you". (plus nacrtala srce). A odgovora nema. Pa napiše: "Rekla san da te volin" Opet nema odgovora. Nakon pola sata on je vidija poruku i napisa: "Ej, nisan vidija poruku. I ja tebe" "Ajde, ajde" odgovori ona. Narafski, njegovo "I ja tebe" je došlo puno, puno prekasno za nju. Jer ona je žena. A nijedna žena koja drži do sebe ne more prić priko poruke koja kasni po ure. Onda je on poludija na to "Ajde, ajde". Onda su se našli pa su došli meni. - Zamislite - govori mi ona - ja njemu poslala poruku da ga volin a on ne odgovara! - Ma odgovorija san ti! - Jesi, nakon PO URE. - Pa nisan vidija poruku! Uostalom, mislija san da je priča bila gotova kad san ja reka "OK". Ok znači priča je gotova, jel' tako - Nije. Priča je gotova kad ti ja rečen da te volin a ti rečeš da i ti mene. Tu san se složila s njom. Jedini način da razgovor sa ženama završi kako triba je taj da muški reče "I ja tebe". Muške triba stalno podsjećat da i oni nas volu jerbo inače zaborave dok si reka sms. Ljuto su se gledali. Obratija mi se nadajuć se majčinskoj podršci. Te su mi situacije najgore, kad triban podržat njega zato šta mi je sin, a nju zato šta je žensko. Totalni sukob interesa. - Mama, ona želi od mene napravit ŽENSKO. Oće da joj šaljen dvista poruka dnevno. Ja to ne mogu. To uostalom nije ni normalno, aj reci A kako ću mu reć da to nije normalno, kad mislin da je, isto ka šta mu i cura misli. - I još mi je na kraju i prijetila! - Molin! Nisan ti prijetila, ne laži! - skoči ona. - Jesi! Napisala si mi "Ajde, ajde". - Nisan ti napisala "Ajde, ajde" nego "Ajde, ajde" - odvrati ona izgovarajući svoje "Ajde, ajde" umilnim glasićem. Ali on je muško pa ne more raspoznat te nijanse u tonu. Nijedan muški na svitu ne zna razliku između "Ajde, ajde" i "Ajde, ajde". A razlika je očita. I gluv čovik bi je uočija. Normalno da to nisan rekla naglas, ipak je on moj sin. Pa san joj rekla: - Slušaj, ja znan, zato šta san žensko ka i ti, da si mu rekla "Ajde, ajde". Ali on, pošto je muško, misli da si mu rekla "Ajde, ajde". Razumiš - Aaaaaaaaa...- ispusti ona jer je razumila. On nije razumija ništa, samo je blido gleda u mene pa u nju. Je mi sin, ali brate ovi muški stvarno ništa ne razumu. http://matejuska.blog.hr/2013/05/1631649488/ajde-ajde.html Wed, 15 May 2013 21:35:00 +0200 http://www.blog.hr/komentari/post/1631649488/ajde-ajde.html