marchelina
28.05.2013., utorak
Malo arhive iz 2011: Zašto se nikad neću ponovo udat
|
Zbog gaća. Ima onih trenerki šta ih sve mi ženske kupujemo "za po kući" i za "do dućana", znači oni odvratni odjevni predmeti, ne pretjerano skupi, a taaako praktični, kreirani posebno za one koje se previše udebjaju, ili za one šta previše smršave, ili one šta se rastavu i one šta ih više nije briga. E, takvih treneraka ja iman kolko oš, zato šta biće spadan u sve ove navedene kategorije. Dobro, u kategoriju ovih šta previše smršave još nikad nisan uspila upast. Ma niti u kategoriju onih šta premalo smršave, a kamoli previše. Zajeb kod tih gaća je taj šta ih kupiš za "do dućana" a ostaneš u njima cili život. I sad, te trenerke obično imaju gaće na laštik, ili neki konop, štajaznan. Pri oblačenju i svlačenju istih, ja nisan dovoljno koncentrirana. Mislin, ja nikad na ništa u životu nisan dovoljno koncentrirana, osim na pokušaje da se, bogamu, malo koncentriran. I onda ja to naprimjer, te gaće, jel', itnen sa sebe. Ili na sebe. Oni špag šta bi ih triba držat, đava ga odnija, nekako se uvuče unutra, tojest jedan kraj toga špaga jednostavno nestane. A i pametniji od mene ne mogu zavezat špag ako nemaju oba kraja toga špaga. Pokušan ja, doduše, utirat prste u one rupe na pasu od gaća ne bi li nekako dovatila špag, ali nema šanse. I onda su mi te gaće upropaštene, a žaj mi ih bacit, jer su takoreć nove, a sve su mi nove, zato šta svaki put kad mi na gaćama pobigne špag, ja kupin nove. Sićan se da mi je bivši muž zna često govorit da kad mu na košuji ispadne botun tribalo bi taj botun sašit, a ne bacit košuju ka šta san ja imala običaj bezbrižno učinit. A i je majketi bija grintav, dobro san ga se riješila. Nego, da se vratin na gaće. Za ne bacit one skoro nove gaće šta su ostale bez špaga, ja ih nastavin nosit, i činin fintu ka da se ništa nije desilo. Onda mi, narafski, te gaće stalno klizu priko stomaka i guzice i padaju. E, cili ovi psikološki uvod je bija samo zato da objasnin kako je došlo do odluke da se neću više nikad udat, puj, puj, puj. Surfan ja tako danas po konpjutoru, kadli mi dođe daprostite ić u zahod. Dignen se sa stolice, krenen priko kužine, a gaće - padnu do kolina skoro. Šta ću, zaboravin. Iman ja i važnijih stvari na koje moran mislit u životu od toga oće li mi past gaće. Ne mogu se sad tačno sitit kojih stvari, ali sigurna san da ih iman. Daklem, kad gaće skliznu, ja lipo stanen, nategnen ih prema gori, i produžin put zahoda. I onda putom do zahoda, nasrid hodnika, opet stanen, jer mi je nešto palo na pamet. Zamisli ti moj čoviče da ja sad iman neko muško u kući. Kako bi na njega naprimjer djelova prizor sredovječne mene kako natižen one gaće priko droba, a još nekad znan malo i napuvat drob da mi gaće izdržu bar od kužine do hodnika. Taj bi bidan, zgrožen, momentalno tražija rastavu braka, a poslin garant još i zabranu prilaženja. Možebitno bi smatra da nije sexy da ozbijna žena tako potiže gaće po sebi nasrid kuće. Znan, na prvi pogled tako i izgleda, da nisan sexy. Ali ja se u stvari baš u tomen momentu osjećan skroz seksualno senzualno senzibilno senzitivno seksipilno sindikalno i selektivno, jer guštan u osjećaju da mi gaće padaju ka naprimjer šta stoposto padaju onin bidnin mršavin ženama šta se u životu nisu pošteno najile samo da bi in gaće padale, a ja, pametnica, ne odričen se mumanja, a ipak postižen isti efekat. A i lipše je, realno govoreći, vidit da gaće imaju priko čega padat, šta me briga. U biti, more se slobodno reć da moje gaće ne padaju, nego posrću, priko prepreka, dok onin mršavin samo padaju. A još je moja pokojna čukunbaba govorila jebeš ti ćerce gaće koje padnu bez da naletu na brig. I onda pomislin kako je to u stvari lipo, ne imat muža. Moš brate potizat gaće prema gori kad god i kako god te voja. Ko bi mi sad u ovin godinama trpija nekoga šta bi mi prigovara zbog špaga na gaćaman. Zna se kakvi su muški, namisto da vidi dobru stranu toga šta san ja žena kojoj gaće isprid njega same padaju, taj bi mi stoposto krenija držat predavanja i krojačke kursove, ka i oni bivši nesritnjak. Ma kvragu i muški, ko bi in ugodija, taj se nije rodija. |
19.05.2013., nedjelja
Lipo moje
|
|
Makrobijotika
|
Jučer san napravila makrobiotski kolač bez cukra, bez jaja i bez brašna i bila san jako ponosna. Doša brat, zagriza, složija zgađenu facu i govori: - Šta ti je ovo, majketi irudove? - Ovaj... kolač. - Kolač? Kakvi kolač? - Okruglice od jabuka. - Pa bente ludu, jabuke su ionako okrugle, šta si ih još ti tribala zaokruživat? |
15.05.2013., srijeda
Ajde, ajde
|
Oni moj sin i ona njegova cura su najsmišniji par na svitu. Držu se skupa ka da su sijamski blizanci. Ka i svi zajubjeni parovi, guguću po cile dane, zivkaju se na mobitel i šalju poruke. I sve je to lipo, dok ne dođe do situacije do koje je došlo na primjer danas. Moj sin nije neki mačo men jerbo nisan ga tako ni odgajala falabogu, ali ima neke svoje, kako bi rekla, limite. Muške limite. Jedan od tih limita je kapacitet za slanje smsova. On, ka i većina muških, jednostavno nije od velikog dopisivanja, a njegova cura, ka i svaka normalna žena, poslin lakiranja noktiju i šopinga najviše voli svome dragom pisat poruke. Već san joj sto puta objasnila mušku prirodu i rekla joj da su muški drugačiji od nas žena po pitanju slanja poruka ali ne bi bog. Tako se danas eto dogodilo da je on, po njenom mišljenju, opet zakaza u sms komunikaciji. Vako je išlo: Ona: Ej, di si? On: Evo iden doma sa faksa. Ona: Aha, dobro, ja iden na pizzu sa prijatejicama, doć ću ti večeras. On: OK, ja ću poslin faksa u menzu. Ona: Dobro jubavi, javin ti se kad ću doć. On: OK. (plus nacrta srce). Šta se njega tiče, ova je prepiska bila gotova i on naivno ugasija zvuk na mobitelu i spremija ga u džep. Ajme, koja tipično muška kriva procjena. Naime, ona je posli njegovog "OK" poslala još jednu poruku: "I love you". (plus nacrtala srce). A odgovora nema. Pa napiše: "Rekla san da te volin" Opet nema odgovora. Nakon pola sata on je vidija poruku i napisa: "Ej, nisan vidija poruku. I ja tebe" "Ajde, ajde" odgovori ona. Narafski, njegovo "I ja tebe" je došlo puno, puno prekasno za nju. Jer ona je žena. A nijedna žena koja drži do sebe ne more prić priko poruke koja kasni po ure. Onda je on poludija na to "Ajde, ajde". Onda su se našli pa su došli meni. - Zamislite - govori mi ona - ja njemu poslala poruku da ga volin a on ne odgovara! - Ma odgovorija san ti! - Jesi, nakon PO URE. - Pa nisan vidija poruku! Uostalom, mislija san da je priča bila gotova kad san ja reka "OK". Ok znači priča je gotova, jel' tako? - Nije. Priča je gotova kad ti ja rečen da te volin a ti rečeš da i ti mene. Tu san se složila s njom. Jedini način da razgovor sa ženama završi kako triba je taj da muški reče "I ja tebe". Muške triba stalno podsjećat da i oni nas volu jerbo inače zaborave dok si reka sms. Ljuto su se gledali. Obratija mi se nadajuć se majčinskoj podršci. Te su mi situacije najgore, kad triban podržat njega zato šta mi je sin, a nju zato šta je žensko. Totalni sukob interesa. - Mama, ona želi od mene napravit ŽENSKO. Oće da joj šaljen dvista poruka dnevno. Ja to ne mogu. To uostalom nije ni normalno, aj reci? A kako ću mu reć da to nije normalno, kad mislin da je, isto ka šta mu i cura misli. - I još mi je na kraju i prijetila! - Molin?! Nisan ti prijetila, ne laži! - skoči ona. - Jesi! Napisala si mi "Ajde, ajde". - Nisan ti napisala "Ajde, ajde" nego "Ajde, ajde" - odvrati ona izgovarajući svoje "Ajde, ajde" umilnim glasićem. Ali on je muško pa ne more raspoznat te nijanse u tonu. Nijedan muški na svitu ne zna razliku između "Ajde, ajde" i "Ajde, ajde". A razlika je očita. I gluv čovik bi je uočija. Normalno da to nisan rekla naglas, ipak je on moj sin. Pa san joj rekla: - Slušaj, ja znan, zato šta san žensko ka i ti, da si mu rekla "Ajde, ajde". Ali on, pošto je muško, misli da si mu rekla "Ajde, ajde". Razumiš? - Aaaaaaaaa...- ispusti ona jer je razumila. On nije razumija ništa, samo je blido gleda u mene pa u nju. Je mi sin, ali brate ovi muški stvarno ništa ne razumu. |